Ako si super skockala svoj život ali se ponekad ipak pitaš kako je moguće da na ovoj planeti nema pravog muškarca za tebe, onda nastavi da čitaš! Pogotovo ako već sve radoznale tetke pitaju kad ćeš konačno da se udaš, jer: „Već ti je vreme“.
Ponekad ti se čak učini da si ga srela, da je on baš taj, ali uprkos svim tvojim poljupcima i trudu, na kraju se ispostavi da ta žaba nije predodređena da se pretvori u Princa.
Od srednje škole pa nadalje ređali su se prinčevi: inteligentni, zgodni, pametni, obrazovani, dobrostojeći, dobro obučeni, socijalno poželjni, fini, vaspitani, načitani, sve u svemu – idealni. Ali, za svakog od njih se ispostavilo da je imao ograničen rok trajanja u mom životu.
I tako – sve dok nisam shvatila da nije do njih, već do mene. Shvatila sam da sam tražila na pogrešnom mestu.
Kada bolje razmislim, nisam uopšte ni tražila. Oni su sami nekako nailazili, „polagali audiciju” i bivali primljeni na određeno vreme ili odmah eliminisani. Nakon izvesnog vremenskog perioda, shvatila sam da su mi kriterijumi audicije potpuno neadekvatni.
Zahtevala sam od njih da imaju određene osobine i sposobnosti…
Kada iz današnjeg ugla razmišljam o tome, shvatam da je sve pomalo i ličilo na potragu za idealnim kandidatom za posao, sa jasno definisanim kompetencijama i opisom posla. I svaki put kada je nekom od njih „istekao mandat”, otac me je pitao, sa šeretskim osmehom, da li sam opet u fazi kadrovskih promena.
Opšte je poznato u oblasti HR-a ili ljudskih resursa (što je inače moja profesionalna pozadina) da kadrovska strategija mora da prati strateške ciljeve organizacija.
A ja strateški cilj nisam imala. Nisam znala šta tačno hoću.
Jedna stvar je sigurna: Svima nama je potreban neko ko će nas razumeti i voleti. To je jedna od osnovnih ljudskih potreba. Svi se nakon raskida često osećamo razočarano i teško nam je da poverujemo da nešto može biti bolje ili drugačije.
Ali nakon što smo izvidale svoje rane, nastavljamo da tražimo čoveka svog života.
I tako od silne želje u svakom muškarcu koji nam se makar malo dopadne, viđamo potencijalnog čoveka našeg života.
Kada se još jedna veza u nizu pokaže kao neuspeh i kada dodamo još jedan primerak muškog roda u naš svet, ne preostaje nam ništa drugo nego da konstatujemo da normalnih muškaraca jednostavno nema.
Da li je moguće da je baš tako ili je nešto drugo u pitanju?
Odlično znaš šta ne želiš: ne želiš da budeš sama, ne želiš da iznova i iznova započinješ veze sa pogrešnim muškarcima, ne želiš da ostaneš sama celog života, ne želiš da upropastiš svoj život pored nekog ko te ne zaslužuje, ne želiš još mnogo toga. Ali da li znaš šta zaista želiš?
Zamisli da živiš svoju idealnu vezu. Da li si u njoj opuštena i slobodna? Koji su osnovni elementi koji je čine? Romantika? Humor? Profesionalna podrška? Ili nešto sasvim drugo?
U bajkama i romantičnim komedijama je sve to nekako jednostavnije: Oni se sretnu, oboje zgodni, dobri i pametni, nešto se u međuvremenu desi, ali se sve završi venčanjem ili bar veridbom. I tako su dugo i srećno živeli dugi niz godina.
Međutim, niko ne govori šta je bilo posle? Kako izgleda to “dugo i srećno živeli”?
Za bajke to možda i nije toliko važno. Važno je šta ti želiš da bude posle? Kako želiš da ti život i ljubav izgledaju? Kako izgleda tvoja verzija “Živeli su srećno do kraja života”? Kako izgleda tvoja idealna veza? Ili jednostavno nisi uopšte o tome razmišljala?
To nije ništa čudno i neočekivano, mnoge od nas nisu. Zato je sad baš pravo vreme…
Proviri na sledeću stranu. Tamo te čeka praktično rešenje ovih problema!